Blog

Većina programskih jezika koje danas koristimo kreirana je od strane programera u njihovim tridesetim godinama. Srednja starost kreatora programskih jezika je 36 godina, dok je prosečna starost 37,5 godina. Ovaj trend pokazuje da su programeri najproduktivniji kada su stekli dovoljno iskustva, ali su i dalje puni inovativnih ideja, pokazuju podaci koje je prikupio Breck Yunits. Najmlađi kreator uspešnog programskog jezika imao je 16 godina, dok je najstariji imao 70 godina. Ken Ajverson je kreirao jezik J u 70. godini, što dokazuje da nikada nije kasno za inovacije. S druge strane, Aron Švarc je stvorio atx sa samo 16 godina, što je kasnije dovelo do njegovog rada na Markdownu sa Džonom Gruberom. Programski jezici kao što su TypeScript, Go, JSON i Clojure kreirani su od strane programera u četrdesetim i pedesetim godinama. Ovo ukazuje da i zreliji programeri doprinose značajnim inovacijama u svetu tehnologije. Interesantno je da niko mlađi od 20 godina nikada nije stvorio popularan programski jezik. Rasmus Lerdorf je kreirao PHP sa 27 godina, dok je Ričard Stalman stvorio Emacs sa 23 godine. Ovo pokazuje da, iako mladi programeri mogu biti inovativni, najuspešniji jezici dolaze iz ruku iskusnijih developera. Kreiranje programskih jezika može biti zabavno i korisno, bez obzira na godine. Inovacija ne poznaje starosne granice, a primeri iz prošlosti pokazuju da je moguće stvoriti nešto značajno u bilo kom periodu života.

U Srbiji se sve više ljudi odlučuje da se prekvalifikuje u IT sektor, tražeći tako nove prilike za profesionalni razvoj i bolje zaposlenje. Obrazovne institucije i drugi centri za edukaciju nude raznovrsne programe obuke, od programiranja do testiranja softvera, otvarajući vrata zainteresovanima za ulazak u dinamičan svet IT industrije. Škole i kursevi za prekvalifikaciju Kada je reč o izboru pravog kursa ili škole za prekvalifikaciju, potrebno je razmotriti različite aspekte – od programa koji se nude do metoda nastave i ishoda zaposlenja. Među kursevima koji su se pokazali kao bolji u ovom procesu su IT Bootcamp, Code by Comtrade, Quantox Academy, Cubes i SmartInIt. Ove obrazovne institucije nude širok spektar kurseva, prilagođenih kako početnicima tako i onima koji već imaju određeno predznanje. IT Bootcamp IT Bootcamp je poznat po svojim intenzivnim programima koji pokrivaju ključne oblasti IT-a. Polaznici imaju priliku da se upuste u testiranje softvera, gde uče o različitim metodologijama testiranja, korišćenju alata i automatizaciji procesa. Za one zainteresovane za programiranje, IT Bootcamp nudi kurs osnova programiranja uz korišćenje Jave, pružajući čvrstu osnovu za dalji razvoj u ovom programskom jeziku. Program razvoja veb stranica nudi obuku u JavaScriptu, PHP-u i WordPress-u, dok kurs o osnovama veb programiranja sa Pythonom polaznicima omogućava da zakorače u svet programiranja kroz jedan od najtraženijih jezika danas. Kurs agilnog projektnog menadžmenta u IT-u je dizajniran da učesnike upozna sa agilnim metodologijama rada koje su sve prisutnije u savremenim IT kompanijama. Code by Comtrade Code by Comtrade je usmeren na razvoj specifičnih tehničkih veština i nudi širok spektar programa. Od Java i AI Developmenta, preko Front-End i Python Developmenta, do PHP Developmenta i Testinga & QA. Kurs Web Designa omogućava polaznicima da se upoznaju sa osnovama dizajniranja modernih i funkcionalnih veb sajtova. Blockchain Development kurs otvara vrata svetu kriptovaluta i distribuirane tehnologije, dok Android i iOS Development programi polaznicima pružaju znanje potrebno za kreiranje aplikacija za dve najpopularnije mobilne platforme. Pored toga, škola nudi i Microsoft obuke, usmerene na specifične tehnologije i alate koje nudi Microsoft. Quantox Academy Quantox Academy se fokusira na praktičnu primenu znanja i veština. Polaznici mogu izabrati između kurseva koji pokrivaju osnove Front-End programiranja, React, PHP, Java, i Python tehnologije, kao i razvoj za Android i iOS platforme. Programi o WordPressu i UX/UI dizajnu omogućavaju polaznicima da se specijalizuju za kreiranje sadržajnih i estetski privlačnih veb sajtova i aplikacija. Kurs o projektnom menadžmentu i automatskom testiranju pruža uvid u organizaciju projekata i efikasno upravljanje kvalitetom softvera. Cubes Cubes nudi programe koji su usmereni na konkretne tehnologije i platforme. Kursevi pokrivaju JAVA - Spring & Hibernate, Frontend & WordPress, osnove Java programiranja, kao i specijalizovane kurseve za razvoj Android aplikacija i QA. Dodatno, Cubes nudi kurseve PHP - Laravel, JavaScript & React.js, kao i besplatne kurseve osnova HTML-a i CSS-a za one koji tek ulaze u svet veb programiranja. Kroz ove programe, polaznici stiču ne samo teoretsko znanje već i praktične veštine potrebne za rad u IT industriji. SmartInIt SmartInIt svojim polaznicima nudi temeljnu obuku u programiranju i razvoju softvera, sa posebnim naglaskom na praktične veštine. Njihovi programi pokrivaju širok spektar tema – od osnova programiranja, preko naprednijih kurseva u web frontend i backend razvoju, do specijalizovanih programa za manuelno i automatsko testiranje softvera. Kroz interaktivne časove i projekte, polaznici imaju priliku da nauče kako da primene stečeno znanje u stvarnim radnim situacijama, čime se povećava njihova konkurentnost na tržištu rada. Iskustva i uvidi polaznika U svetu IT-ja, priče o prelasku iz jedne karijere u drugu često su inspirativne i puno govore o fleksibilnosti i mogućnostima koje industrija nudi. Takav je slučaj i sa Igorom Dumitraškovićem QA testerom u kompaniji 4Create i Slađanom Stojićem, diplomiranim politikologom, čije iskustvo u učenju i prelasku na IT tržište ilustruje raznolikost puteva koje pojedinci mogu odabrati na svojem profesionalnom putovanju. Igorova odluka da upiše Cubes kako bi postao QA tester bila je inspirisana preporukom njegove sestre, koja je već bila deo IT sektora. "Školu mi je preporučila sestra koja je već imala iskustva u IT-ju i čula je da imaju dobar obrazovni program za QA testere", objašnjava Igor. Ovaj savet je poslušao i prošao i šestomesečni obrazovni program sa četiri časa nedeljno, koji je bio prilagođen osobama bez IT predznanja. "Na početku je bilo mnogo novih informacija za mene, ali s obzirom da je kurs osmišljen za polaznike koji nemaju nikakvo IT predznanje, nije mi bilo teško da pratim nastavu od samog početka", ističe Igor, naglašavajući pristupačnost programa početnicima. Najveći izazov u njegovom školovanju bilo je savladavanje automatskog testiranja, posebno Seleniuma. "Najteže mi je bilo kada smo učili automatsko testiranje, odnosno Selenium, pa sam pored domaćeg koje nam je davao predavač, dodatno gledao tutorijale na YouTube-u i Udemy-u", kaže Igor, ukazujući na značaj samostalnog učenja i dodatnih resursa u savladavanju složenih tema. Nakon završetka škole, Igoru je trebalo oko mesec dana da nađe zaposlenje, a škola mu je, po njegovim rečima, znatno pomogla u postavljanju osnova za dalji profesionalni razvoj. Sa druge strane, Slađanov put bio je nešto drugačiji. Kao diplomirani politikolog, on se odlučio za IT sektor nakon što je, kroz razgovore sa prijateljima, shvatio da IT industrija pruža "dobru atmosferu, dobre prilike i konstantnu mogućnost za unapređenje". Tada je odlučio da upiše Code by Comtrade školu kako bi postao Java programer. Prvi koraci ka novoj karijeri nisu bili laki. Pokušaj samostalnog učenja brzo je naišao na prepreke. "Mislio sam da mogu sam da se nosim sa svime, ali ubrzo sam shvatio da mi nedostaje disciplina. Nisam imao ni dovoljno znanja ni strukture", priznaje Slađan. Ovaj uvid doveo ga je do odluke da se upiše na kurs prekvalifikacije. Početak kursa za Slađana nije bio ništa manje izazovan. S novim informacijama koje su neprestano pristizale, osećao se preplavljeno. "Prva tri meseca bila su najteža. Svaki dan su me ‘bombardovali’ novim informacijama, i bilo je trenutaka kada sam mislio da neću uspeti da sve to povežem", kaže on. Ali, strast prema IT-ju i vizija budućnosti u kojoj je deo te industrije držali su ga motivisanim. "Postoje trenuci kada jednostavno morate da verujete u proces. Iako su informacije na početku izgledale kao ogroman zid, vremenom sam naučio kako da ih složim u koherentnu celinu", dodaje. Nakon što su "kockice počele da se slažu", Slađan je počeo da oseća sve veću sigurnost u svoje znanje i veštine. "Kada sam konačno shvatio kako sve funkcioniše, počeo sam da uživam u učenju. Sada, kada šaljem svoj CV, zaista verujem u to što nudim", ističe on. Slađan gleda na svoje iskustvo kao na ključni korak u svojoj profesionalnoj transformaciji. "Važna stvar koju sam naučio je kako da budem disciplinovan i kako bolje da se nosim sa izazovima. IT prekvalifikacija nije samo promenila moju karijeru, već i mene kao osobu”. Igorov i Slađanov pristup obrazovanju i profesionalnom razvoju u IT sektoru ilustruje važnost fleksibilnosti, samostalnog učenja i mreže podrške. Igorovo iskustvo naglašava značaj specijalizovanih obrazovnih programa i dodatnih resursa za savladavanje tehničkih veština, dok Slađanova priča ukazuje na vrednost promene karijere i upornosti u učenju. Oba puta pokazuju da, bez obzira na početni background, strast prema učenju i prilagodljivost mogu dovesti do uspešne karijere u dinamičnom IT sektoru.

Mada je u gejming industriji taj problem još izraženiji, i celokupno domaće IT tržište “boluje” od nedostatka zaposlenih. Sudeći po oglasima za poslove, u obe ove visokotehnološke sfere nedostaje stručni kadar, pre svega obučen za visoke pozicije, poput seniora programera, menadžera, inženjera…   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u ovoj u industriji radi više od 100.000 zaposlenih. Takođe, prema podacima Vojvođanskog ICT klastera, danas je 20 odsto svih studenata u Srbiji u nekoj oblasti IT, ali  to nije dovoljno za potrebe tržišta čiji je rast oko 10 odsto godišnje.   Trenutno domaći IT ima dominantno inženjerski obrazovni profil. U njega uplovljavaju najčešće diplomci sa beogradskih fakulteta - FON, ETF i matematičkog, novosadskih - FTN i matematičkog, kragujevačkih - FIN i FTN i niških - elektronskog i mašinskog. Tu su još i RAF, Singidunum i Metropoliten.   Kako obrazovni sistem ne može da isprati vrtoglave promene u svetu visoke tehnologije, kadar u gejmingu i IT industriji sve češće se uvozi iz drugih i neočekivanih oblasti. Kako nam je nedavno rekla Svetlana Mikić, menadžerka za brend i komunikacije u beogradskom Studiju Playstudios Europe, u njihovoj kompaniji video igre prave i glumci, arhitekte, slikari, kuvari, teolozi. Slično, i IT firme sve češće zapošljavaju programere koji su nekada bili filolozi, hemičari, nastavnici, advokati…  Prema rečima Milana Šolaje, direkora Vojvođanskog IKT klastera koji već deceniju organizuje prekvalifikacije iz drugih profesija u IT, ovo tržište ima veliki potencijal i rastuću “žeđ” za talentima.  - Što se tiče radne snage, kako godine prolaze sve je više izražen nedostatak menadžerskih kadrova u IT kompanijama, dakle ljudi koji su specijalizovani za razne oblasti ali sa primenom u IT industriji. Jednostavno, ne postoji mnogo obrazovnih institucija koje školuju takav kadar, niti dovoljan broj takvih studenata (menadžment u IT, marketing u IT, HR u IT i slično) - kaže za Helloworld Šolaja.   - Kada je reč o prekvalifikacijama, mnogo je važnije sa kakvim se odnosom i navikama dolazi, nego sa kojim prethodnim obrazovanjem. Ako kandidat želi da uči i zna da uči, neće imati problem da savlada znanja i veštine koje će mu biti potrebne na radnom mestu u IT-ju. Kada je reč o developerima, programerima, uvek su dobrodošla znanja i veštine vezani za logiku i matematiku, ali to je samo osnova. Spremnost na stalno učenje i usavršavanje je u ovoj branši neophodno i konstantno.  Zamenila školsku katedru za IT kompaniju  Marija Savić, bivši nastavnik engleskog jezika, prevodilac, master filolog-anglista, do pre dve godine radila je u prosveti, a danas je programer. Kao početnik, junior u timu zarađuje više nego posle 15 godina nastavničkog iskustva u školi.   - Drug mi je poslao link za državnu prekvalifikaciju, prijavila sam se, položila testove, i odabrala kurs za full-stack Javu, nemajući pojma ni šta je Java ni šta me čeka. U početku me nije zanimalo da se bavim programiranjem, a odabrala sam taj kurs samo da bih videla da li je tačna tvrdnja da svako može da nauči programiranje. Verovala sam da nemam sklonosti ka tome, divila sam se ljudima koji imaju mozak za tehničke nauke, ali mi je programiranje kao profesija delovalo previše apstraktno i nerazumljivo. Kasnije sam odslušala kurs za full-steck PHP, tako da imam oko dve godine formalno-neformalnog obrazovanja za IT - navodi Marija za HelloWorld.  Zabluda da posao i ogromna plata čekaju nove IT-jevce  Uprkos podatku da tržište vapi za stručnjacima, do prvog Marijinog zaposlenja u IT sektoru, prošli su meseci i čak 147 prijava za posao.  - Mnogi razmatraju programiranje kao profesiju gde ih odmah čekaju sigurno zaposlenje i visoke plate. A za to nema garancije. Zavisi od vaših sposobnosti, znanja, truda, energije, ali i od uslova na tržištu. Najteži deo prelaska u IT bio je pronaći posao, poslodavca koji će zaposliti početnika bez iskustva. Tražila sam ugovor, platu, regulisan staž i osiguranje. Nisam htela da volontiram, niti praksu. Prijavljivala sam se na sve oglase iz čijih sam opisa zadovoljavala bar deo uslova. Od tih 147 prijava, samo je jedna bila uspešna, i to je firma u kojoj i danas radim - priča naša sagovornica.   Prema njenim rečima, upornost, istrajnost, i ogromna psihička snaga, suočavanje s odbijanjem neophodni su da bi se istrajalo.   - Važna je i volja da se uči novo, bez obzira na životno doba. Imam kolegu kom nedostaje nekoliko godina do penzije, a on je odlučio da se prekvalifikuje i oproba u IT-ju i sada radi kao junior sa mnom u timu. Neophodno je pratiti promene i stalno učiti. Trebalo bi da se snalazite na internetu, razlikujete korisne informacije od beskorisnih, da radije sat vremena provedete slušajući neki kurs nego listajući tuđe objave po društvenim mrežama.  Od ranije sam svakako imala sklonosti ka računarima i tehnologiji, znam engleski jezik, komunikacija sa strancima nije mi problem, kao ni pisanje prijava, pisama, mejlova. Čini mi se da prekvalifikacija u IT nije za nekoga ko nema apsolutno nikakvih sklonosti ka radu sa računarima.   Obuka jeste opcija za sticanje znanja, ali nije zamena za fakultet. Postoji razlog zašto se softversko inženjerstvo na fakultetu izučava četiri godine.   Sa diplomom istorije uplovio u svet IT  Istoričar Miloš Subašić, je preko Foruma mladih sa invaliditetom programa UNDP prošao besplatan bootcamp za posao Front end development, gde je učio HTML, CSS, JavaScript i React.js. Zbog nepristupačnosti školskih zgrada osobama sa invaliditetom nije radio kao nastavnik, već sticajem okolnosti bio je duže od decenije zaposlen u kompaniji koja se bavi istraživanjem tržišta i u kojoj je uglavnom posao obavljao  online, od kuće. Kada je tokom pandemije iznenada ostao bez posla, na predlog brata počeo je da uči programiranje.  - Neočekivano sam se snašаo, jer sam verovao da je programiranje najteža stvar na svetu, ali bilo mi je vrlo zanimljivo, brzo sam učio. Već tokom jedne od obuka, nakon devet meseci u potpuno novom svetu, dobio sam prvi posao. Počeo sam na poziciji Junior Front end developer, na projektu koji se radio u Gatsby-u (to je faktički React...). Sada već dve godine radim za klijenta koji ima svoj custom CMS, Python-a, tako da sam zbog te situacije prekomandovan u QA departman. Svideo mi se proizvod na kome radim, aplikacija koja pomaže ljudima koji imaju problem sa spavanjem. Naš projektni tim kvalitetno radi, a i klijent je sjajan prema nama. Zaradom sam više nego zadovoljan.  Uverio sam se da je u IT mnogo veća cena radnog sata nego u drugim industrijama - ističe Miloš.  Preko UNDP Programa prekvalifikacije za IT, koji finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za šest godina je realizovano pet ciklusa prekvalifikacija za IT, u okviru kojih je obučeno oko 2.600 ljudi. Svega dva odsto prijavljenih je odustalo, a gotovo polovina je pronašla posao u IT-ju nakon ove škole. Analiza onlajn IT oglasa koju periodično sprovodi UNDP u saradnji sa Infostudom, pokazuje da se pored seniorskih, mediorskih i juniorskih pozicija, sve češće traže i takozvane prateće IT pozicije kao što su QA testeri, biznis analitičari, analitičari podataka, dizajneri.   Prosečne plate junior sistem administratora je oko 740 evra, za junior projektnog menadžera je oko 850 evra, dok je za poziciju junior mobile developer prosečna plata 980 evra.       

Udemy je platforma za učenje na kojoj možeš pronaći mnogo kurseva, bez obzira na tvoj nivo znanja u programiranju. Na ovom kursu ćeš naučiti osnovne principe Python-a sve do razvoja potpunog sistema za e-commerce koristeći Django framework. Kurs je namenjen za: Svakog ko ima osnovno razumevanje web razvoja i želi da proširi svoje veštine. Svakog ko ima osnovno razumevanje PHP-a ili Python-a. Možeš pristupiti kursu putem linka.

Analiza podataka za 2023. godinu sa GitHub-a ukazuje na to da dok neki programski jezici doživljavaju značajan rast, drugi pokazuju znake stagnacije ili čak opadanja u upotrebi. Promene u rangiranju programskih jezika često odražavaju širi tehnološki i ekonomski kontekst, kao i promene u preferencijama i potrebama programerske zajednice. GitHut 2.0 izveštaj za 2023. godinu pokazuje da jezici kao što su PHP i Ruby doživljavaju blagi pad u upotrebi. PHP, tradicionalno popularan za web razvoj, sada drži sedmo mesto sa 4,835%, beležeći pad od 0,33%. Ruby, koji je nekada bio visoko kotiran zahvaljujući Ruby on Rails framework-u, sada zauzima osmo mesto sa 4,690%, iako sa blagim porastom od 0,01%. Ovi podaci sugerišu da iako ovi jezici i dalje zauzimaju značajnu ulogu u programiranju, mogući su dalji padovi zbog konkurencije modernijih tehnologija. C jezik, iako je osnova za mnoge druge jezike i tehnologije, zauzima tek deveto mesto sa 4,300%, što ukazuje na njegovu manju vidljivost u savremenim projektima na GitHub-u. Slično tome, Objective-C, nekada dominantan u razvoju iOS aplikacija, sada beleži samo 0,208% učešća, što je jasan pokazatelj prelaska na Swift u Apple ekosistemu. Dodatno, jezici kao što su Perl i Visual Basic .NET takođe padaju, što može biti rezultat njihove sve manje relevantnosti u trenutnim tehnološkim trendovima. Perl, nekada poznat po svojoj tekstualnoj obradi i CGI skriptama, sada ima udeo od samo 0,273%, dok Visual Basic .NET beleži 0,027%, što ukazuje na pomak ka drugim, modernijim rešenjima u .NET okviru. GitHut 2.0 je analitički alat koji nastavlja misiju projekta githut.info, pružajući uvid u složeni univerzum programskih jezika koji se koriste na repozitorijumima hostovanim na GitHub-u. GitHub je najveća platforma za hostovanje koda na svetu, sa milionima korisnika i repozitorijuma. Alat GitHut 2.0 koristi javno dostupan API GitHub-a kako bi interagovao sa ogromnim setom podataka o događajima i interakcijama unutar hostovanih repozitorijuma. GitHub Archive ide korak dalje agregirajući i čuvajući podatke API-ja za javnu upotrebu. Kvantitativni podaci korišćeni u GitHut 2.0 se sakupljaju iz seta podataka GitHub Archive putem Google BigQuery. Za programersku zajednicu, ovi trendovi mogu služiti kao signal da je potrebno prilagoditi se promenama i eventualno razmotriti prelazak na jezike koji su u usponu. Za kompanije, ovo može značiti reviziju tehnoloških stekova i potencijalno investiranje u obuku zaposlenih za rad sa savremenijim tehnologijama.

Nakon četiri godine rada, 1,776 upisanih polaznika i 860 uspešno prekvalifikovanih pojedinaca, besplatna i neprofitna škola IT Bootcamp poziva kompanije, organizacije i pojedince da podrže projekat i tako postanu deo ove pozitivne društvene promene. Kada je 2018. godine nekoliko prijatelja u Njujorku došlo na ideju da kroz besplatno obrazovanje IT kadra doprinesu sektoru informacionih tehnologija u Srbiji, niko nije mogao da pretpostavi da će nekoliko godina kasnije polaznici IT Bootcampa činiti 1,8% ukupnog IT tržišta rada u Srbiji i biti zaposleni u skoro 300 IT kompanija. U strateškoj saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, uz pomoć nekolicine institucija, i individualnih donatora iz dijaspore, projekat je veoma brzo stao na noge i iz meseca u mesec rastao. Obuke su na početku bile dostupne samo u Beogradu, ali ubrzo su vrata otvorena i za polaznike iz Niša, zatim Novog Sada, Kosova i Metohije, da bi sada svi građani sa teritorije cele Srbije imali mogućnost prijave na jedan od sedam ponuđenih kurseva: Testiranje softvera (QA), Razvoj veb stranica (JavaScript), Osnove programiranja (Java), Razvoj veb stranica (PHP), Agilni projektni menadžment u IT-u, Osnove veb programiranja (Python) i Razvoj veb stranica (WordPress). Danas su IT Bootcamp kursevi prekvalifikacije prepoznati u celoj državi, a činjenica da preko 6,000 kandidata godišnje aplicira za ove programe dovoljno govori o potražnji ove edukacije, i značaju za pojedince koji nisu imali šansu da se obrazuju u IT sferi. Doprinos IT Bootcamp-a kao humanitarnog projekta ogleda se trostruko: ka kompanijama – u pripremi juniorskih kadrova različitih profila koji su deficitarni na srpskom IT tržištu; ka pojedincima - u ekonomskom osnaživaju osoba koje zahvaljujući našim kursevima stiču adekvatno tehničko znanje neophodno za pronalazak posla u IT sektoru; ka društvu u celini – u jačanju srpske privrede i rastu BDP-a koji je podstaknut brojem otvorenih radnih mesta. Menadžment škole procenjuje da je doprinos projekta na ekonomiju Srbije najmanje 7 miliona evra godišnje (uz pretpostavku da je mesečni doprinos zaposlenih kadrova oko 700 evra mesečno). Iako potpuno besplatan za polaznike, IT Bootcamp je do sada funkcionisao na osnovu finansijske podrške pružene od strane individualnih donatora, mahom iz dijaspore. Veliku podršku IT Bootcamp-u pružili su i Srpsko Filantropsko udruženje i NCR Fondacija, koje su prepoznale doprinos projekta i omogućili realizaciju kurseva svojim donacijama. Kako bismo na održiv način nastavili da funkcionišemo kao neprofitni projekat i da ostvarujemo našu misiju u pomaganju pojedincima i ekonomskom razvoju društva, potrebna nam je pomoć kompanija koje prepoznaju kvalitet i vrednost projekta i koje su spremne da nas podrže kroz finansijske donacije. Donacijom u vrednosti od 250 dolara obezbeđujete jednoj osobi da pohađa kurs, a da bi se odškolovala jedna grupa od 32 polaznika neophodno je izdvojiti 8,000 dolara. Na godišnjem nivou, škola posluje sa budžetom od oko 100,000 dolara. Ukoliko projekat postane samoodrživ kroz donacije kompanija, biće to veliki uspeh za IT zajednicu u Srbiji i dokaz da je ulaganje u znanje ključ za dalji, zajednički napredak. IT Bootcamp pruža mogućnost besplatne edukacije, ali pored toga dovodi do pozitivnih promena kako u nama samima tako i u društvu, o čemu najbolje svedoče izjave polaznika, ali i kompanija koje su im dale šansu. Pozivamo vas da svojom donacijom podržite projekat. Više o mogućnostima doniranja možete pronaći na vebsajtu itbootcamp.rs ili kontaktom putem email-a milena.djordjevic@divac.com

Tržište informacionih tehnologija u Srbiji, nastavilo je da raste i 2022. godine, nedvosmileno pokazuju podaci sajta HelloWorld.rs, najveće domaće platforme za zapošljavanje IT kandidata. Analiza našeg sajta pokazala je da kriza, zbog sukoba Rusije i Ukrajine, koja je obeležila  2022. godinu,  nije imala  uticaj na rast srpskog IT tržišta. To se najbolje vidi na primeru broja oglasa koji su objavljeni na sajtu HelloWorld.rs. Tako je prethodne godine bilo objavljeno čak 23.000 oglasa za posao, što  je rast  od 27%  u odnosu na 2021. Primetan je i rast izvoza IKT usluga, koji je iznosio čak 2,38 milijardi evra u prvih 11 meseci 2022 prema podacima NBS-a, u odnosu na 1,71 milijardi u celoj 2021 godini. Međutim, krajem godine zabeležen je  pad od 17% oglasa u četvrtom kvartalu u odnosu na treći, a ovaj podatak ukazao je na opreznost poslodavaca pri zapošljavanju i uvod u očekivanu krizu zapošljavanja koja je vidljiva početkom 2023 godine. Kraj godine ukazivao na usporenje zapošljavanja i moguću krizu IT firme, zapošljavale su u drugom kvartalu 2022, daleko više radnika u odnosu na isti period  2021, pa su zabeleženi u pojedinim mesecima i rekordni rezultati.  Na primer,  u maju prošle godine,  na našem sajtu je broj oglašenih pozicija u IKT sektoru iznosio 2.150, što je čak 53% oglasa više u odnosu na isti mesec godinu dana ranije. Ovaj trend se nastavio i tokom trećeg kvartala, što je ukazivalo da sukob u Ukrajini nema značajnije efekte na domaće tržište rada. Ipak, kako se povećavala neizvesnost na tom polju, tako je broj oglasa na sajtu HelloWorld.rs usporio trend rasta, te je krajem godine bilo i manje zapošljavanja u IT sektoru. Broj oglasa se pred kraj 2022. spustio na 1.400 objavljenih pozicija što je pad od 13% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Takođe, treba pomenuti i pojačanu aktivnost kandidata krajem 2022. što  se lepo oslikava u rastu broja konkurisanja u novembru od čak 27% u odnosu na 2021 godinu. Za Javascript programere nema krize Godinama unazad na vrhu liste najtraženijih pozicija nalaze se programeri sa poznavanjem Javascripta-a. Pored toga, najatraktivnije tehnologije su još i Java, Python, C# i C++, kao i .NET i PHP. Poslodavci su u 2022 godini najviše bili u potrazi za ovim IT stručnjacima: 1.       Frontend developer 2.       IT Help Desk / Support 3.       System Administrator / Engineer 4.       Java Developer 5.       .NET Developer Često se može  čuti da seniora na IT tržištu Srbije nema ni za lek, a tu informaciju upotpunjuje podatak da se poslodavci u 2/3 oglasa okreću u potrazi za mediorima, odnosno kandidatima koji imaju između 2 i 5 godina relevantnog iskustva. Najmanje poslodavci traže juniore pa je samo 12% oglasa bilo namenjeno  IT kandidatima početnicima ili sa malo iskustva. Za razliku od njih, seniori su traženi u čak 24% oglasa na sajtu. Domaći poslodavci uglavnom dobro ocenjeni, ali ima i negativnih komentara HelloWorld.rs je platforma na kojoj svi zainteresovani mogu da se informišu o poslodavcima u IT industriji i pročitaju iskustva kandidata o radu u kompanijama, i njihov doživljaj sa razgovora za posao. Prilikom pisanja komentara, bivši i sadašnji zaposleni ocenjuju opšti utisak o kompaniji, mogućnost napredovanja, beneficije koje poslodavac pruža i definišu pozitivne i negativne strane rada. Kandidati u IT-ju su uglavnom zadovoljni svojim poslodavcima, međutim ima i negativnih komentara. Najčešće zamerke koje IT stručnjaci navode su : Zastarela tehnologija Nezadovoljstvo projektima zbog njihove neatraktivnosti i nedovoljne kompleksnosti Mogućnost napredovanja Loša timska atmosfera Plate - juniori se žale da nisu adekvatne  

Krajem prošle godine objavili smo prvi blog tekst ove vrste i u njemu najavili kako ćemo vas periodično izveštavati o novitetima i ostvarenjima Telesigna. Kako je već prošlo malo više od polovine godine, a mi ne možemo biti ponosniji na naše poslovne uspehe, nestrpljivi smo da iste podelimo sa svima vama.

Milica Mlađan, QA Team Lead Kada me pitaju koliko dugo radim u Computer Rock-u, kažem da su godine samo broj. Bitno je kako se osećamo, stoga se i ja nakon četiri godine provedene u kompaniji i dalje osećam vrlo mladoliko.