19.10.2021. ·
6 min

Šta je imposter sindrom i kako se sa njim izboriti

Šta je imposter sindrom i kako se sa njim izboriti

Kako smo najavili, nastavljamo da ističemo značaj mentalnog zdravlja zaposlenih u IT industriji. Ciklus smo započeli vebinarom na temu "Koja je cena mentalnog zdravlja zaposlenih u IT-ju", nastavili intervjuom sa Darkom Dražovićem, a sada pažnju posvećujemo imposter sindromu (odnosno, sindromu varalice ili prevaranta prim. prev).

U ovom tekstu ću podeliti sa vama svoje iskustvo sa imposter sindromom..

Više puta sam bio u situaciji gde sam se pitao, kako beše se pravi dropdown selection u html-u, gde nisam znao odgovor i doveo sam sebe u situaciju da pomislim da ne znam html. Ako ne znam html, tek onda ne znam css, a o javascriptu da i ne govorim. Za šta se beše koristi javascript?! 😮

Kako sam došao u ovu ludu situaciju da ne znam osnove i prve lekcije, a napravio sam toliko web sajtova, aplikacija, prezentacija i slično? Za mene totalno neshvatljivo. Juče mi je u planu bilo da učim python, a danas ne znam html i čemu služi javascript. OOP je misaona imenica u tom trenutku. Majko mila, šta ću sad… 

Ovo ludilo ili ako baš hoćeš, stanje u glavi, je sve češća pojava i retko ko može da ga izbegne. Nazivaju ga fenomenom današnjice, ne pripisuju ga nekom mentalnom oboljenju, povezan je sa anksioznošću, a u težim slučajevima i depresijom i nazivaju ga imposter syndrome. 

Šta je imposter sindrom 

Imposter sindrom (sindrom varalice u bukvalnom prevodu) je psihološki obrazac u kojem čovek sumnja u svoje veštine, talente, postignuća, generalno u sebe i ima neku vrstu straha ili bojazni da će biti okarakterisan kao prevarant. Češće se shvata na način na koji se odnosi na verovanja samog pojedinca da nije kompetentan i dosledan svojih znanja, veština u odnosu na okolinu kako ga doživljava. Ovaj, nazovimo ga fenomen, može uticati na bilo koga, bez obzira na društveni status, dostignuća, iskustvo, veštine ili stepen stručnosti. 

Neke od uobičajenih karakteristika koje prate ovu pojavu su sumnja u sebe, nemogućnost da realno procenite svoju kompetenciju i veštine, pripisivanje uspeha spoljnim faktorima, omalovažavajući svoj, individualni nastup i uspeh, boljka da se očekivanja neće opravdati, sabotiranje sopstvenog uspeha, napretka i tako dalje u nedogled. Širok je asortiman ružnih osećanja i misli koji se motaju po glavi kad se zapadne u ovu fazu i mnogima je baš izazovno izaći iz ove situacije. Kod nekoga kraće traje, ali kod nekoga može i da potraje duže vreme. 

Problem sa ovim sindromom je u tome što pojedinac, ako radi nešto dobro ili je dobar u nečemu, ne menja svoja uverenja. On ostaje nedostojan svega i gubitnik koji ne zaslužuje apsolutno ništa. Stvara se užasan osećaj da se ne mogu ponoviti uspesi od ranije i užasna mišljenja okoline o njemu/njoj. 

Kako se javlja i šta je uzrok

Često povezuje sa određenim tipom socijalne anksioznosti, jer si nekad dobio/la neki feedback da nisi dovoljno dobar/ra u nečemu, u svom poslu i slično. Tvoja osnovna uverenja o samom sebi su toliko jaka da se ne menjaju, iako se pokazalo suprotno, da si pokidao/la u nekom poslu, ti i dalje veruješ da nisi dosledan/na. Na kraju, ova osećanja povećavaju anksioznost i mogu dovesti do depresije.  

Uglavnom se povezuje sa ranijim, mlađim danima gde smo dobijali packe za neke stvari kojih možda nismo ni bili svesni ili su nas roditelji u svojoj brizi da budemo što bolji, vršili pritisak na nas da se trudimo više, pa nas izgrde jer nismo opravdali njihova očekivanja, možda nismo postali ono što su hteli i slično. Puno je istraživanja koja su pokazala da su velike šanse da svakog pukne u nekom momentu ova faza i da se retko kad može izbeći. Kako se izboriti sa tim, ne postoji pravi odgovor, iskustva su relativna i zavise od pojedinca, ali ono što je sigurno, teško da se može preko noći iskoreniti. 

Kako ga identifikovati

Glavna stvar što će ti pokazati da polako, ali sigurno zapadaš u ovu fazu je da misliš da ne znaš ništa, ma koliko je banalno i glupo, a do juče si kidao/la u tome. U smislu, stručnjak si za Python i znaš ga uzduž i popreko, imaš poteškoća da osmisliš način kako ćeš napisati neku funkciju na primer. Sledeća misao ti je: ‘’Ja ovo ne znam, glup/a sam!!! Neću da se bavim ovim. Ne znam ništa!!!’’.  

Kad se mučiš zbog najmanjih grešaka i maltretiraš sebe zbog toga, kad nešto dobro uradiš, a ti i dalje misliš da je to ništa i bezveze, osetljiv/a si na konstruktivnu kritiku, osećaš se užasno, malo, kao da nisi dostojan/a njihovog društva i slično, sigurno si zapao/la u ovu fazu. 

Bez brige, kao što kaže ona stara: ‘’Posle svake kiše dolazi sunce!’’, takav je slučaj i sa ovim osećanjem, od tebe zavisi koliko dugo će te drmati takav osećaj. Pa kad smo kod toga… 

Kako ga se (najbrže) rešiti

Kako da se nosiš sa ovim sindromom zavisi isključivo od tebe i najbolje je da sam/a pronađeš najbojli i najkraći put, ali prvo što treba da uradiš (ako je to ikako moguće), da se odvojiš od toga što te je dovelo u tu situaciju. Kod mene je bila varijanta da se sklonim od kompa na neko vreme i da batalim bilo koju vrstu kodiranja ili kreiranja sadržaja. Totalni off će da napravi dobru podlogu za brže izlaženje iz te faze. Naravno, ako iz nekih razloga ne možeš da priuštiš ovaj korak, postoje alternative, ali ono što se preporučuje je spoznaja misli i njihovo stavljanje u drugačiju perspektivu. Naučiš da kritički preispitaš svoje misli i da se zapitaš da li ti to pomaže ili odmaže, da li se osećaš bolje ili loše? U tom nekom smislu. 

Može biti korisno da podeliš ono što osećaš sa prijateljima, porodicom ili u slučaju posla, mentorima. Ljudi koji imaju više iskustva i koji su, eventualno, bili u toj fazi, mogu te uveriti da je ono što osećaš normalno, a saznanje da su drugi već prošli ono što ti prolaziš može učiniti da to izgleda manje zastrašujuće.  

Većina nas doživljava trenutke sumnje, i to je normalno. Tada ne treba dozvoliti da sumnja kontroliše naše postupke i misli, jer ako to fejlujemo, produžavamo agoniju sindroma. Meni je pomogao pomenuti totalni unplug, viđanje sa ekipom na pivu, maksimalni relax i mozak na ispašu, što se kaže. 

Ima i ljudi koje imposter sindrom može ‘’ugurati’’ osećaj motivacije za postizanje cilja, to obično dolazi na naplatu u obliku konstantne anksioznosti. Namerno zapnu i mnogo više nego što treba, opterete sebe maksimalno, da bi uverili sve oko sebe da je dostojan, da nije fejker, prevarant, slacker kako god hoćeš.  

Ima nas raznih i svako se od nas bori sa svojim ‘’trzavicama’’ kako zna i ume, pa tako i ti, kad (ne daj bože ikad) zapadneš u ovo, uspori, saberi se, vidi šta je to što ti prija, što te čini srećnim/om, zadovoljnim/om, max relax i ako je moguće, totalni unplug.

Ako si ti neko koga je mučio sindrom prevaranta, u komentarima podeli svoje iskustvo.

Oceni tekst

157 osoba je glasalo, prosečna ocena: 5
Ivan Kuzmanović Ivan Kuzmanović

Običan i opušten lik, technology freak. Čovek koji kad ode u šoping po odeću (ili bilo šta drugo), vrati se sa nekim tech gedžetom ili komponentom za PC. Bavi se web programiranjem, trenutno kao frontend developer, sa ciljem da se lagano prebaci u fullstack kad se poklope sve kockice u glavi. U slobodno vreme kad ne ispija piva sa društvom, čita knjige, tech blogove, gleda filmove, serije, šeta uz reku i, naravno, gejming do kasno u noć.

4 komentara

WhoAmI WhoAmI 20.10.2021.
3

Bas se dugo mucim sa ovim problemom. Na faxu sam bas dosta kodirao i ocene su mi bile velika satisfakcija za moj trud, nikada iz programiranja nisam dobio manje od 8 a i to mi je bilo nezadovoljavajuce. Nekada sam i obarao ocene. Onda sam se brzo zaposlio, jos uvek nisam ni zavrsio fax, maltene medju prvima u generaciji. Sve je teklo nekako "lagano". Mislio sam kad dodjem na posao da cu da kidam, da cu za 6 meseci toliko da napredujem da ce svi biti odusevljeni itd. Medjutim to se nije desilo, desio se hladan tus, susreo sam se sa gomilom novih stvari o kojima nisam imao pojma a kako sam bio u ekipi odlicnih programera oni su moje greske jako lako uocavali. Gresaka je bilo mnogo sto je nerviralo i njih i mene i dodatno mi je ubijalo samopouzdanja. Ono sto me je unistilo bilo je sto 70-80% stvari nisam mogao samostalno da resim, dani i dani beskonačnog citanja po guglu nekih resenja o kojima nemam pojma i tako dalje. Tek posle nekih godinu dana sam se osecao kako nesto doprinosm ali "sindrom varalice" je bio tu. Ja sam od sebe ocekivao vise, nisam isao na odmor, maltene nisam pravio pauze, sagorevao sam se a nista nije davalo rezultate koje sam ja zeleo. Dozivljavao sam sebe kao nekoga ko je nedostojan da radi sa takvim ljudima i svaku moju gresku sam dozivljavao fatalno. Takodje sam reagovao burno i na konstruktivne kritike samo sto sam reagovao u sebi, nisam reagovao burno prema drugim ljudima jer sam znao da ce to negativno da se odrazi na nase odnose u timu koji su bili jako dobri. Promenom nekoliko firmi, doslo je i dosta pohvala, povisica itd ali sam ja i dalje nezadovoljan svojim radom. Na kraju je doslo do velikog pada u trudu i zalaganju, toliko da se tek sad osecam da nista ne znam. Totalno sam se zaglibio i trudim se da se izvucem ali ovo deluje kao zivo blato, sto se vise koprcas, vise te uvlaci. Izbora oko prekida posla i blejanja bas i nemam jer mi niko u porodici ne zaradjuje i dosta toga zavisi od ove moje plate. Sustina je da se ne poredimo sa drugima, da ne zadajemo sebi nerealna ocekivanja, da se zabavljamo dok učimo i da se ne obaziremo na kritike. Medjutim to bas i nije realno svaki put. Srecno svima koji imaju ovakav problem i nadam se da cete se iz njega izvuci brzo.

Zoran Zoran 21.10.2021.
1

Hvala za info. Jako poučno i korisno. Puno sreće.

Vanja Vanja 22.10.2021.
1

Interesantan tekst. Mislim da može mnogima pomoći, naravno, ako pročitaju.

Ema Ema 23.10.2021.
2

Hvala na tekstu.Mene ovaj osećaj prati stalno. Uvek mislim da ne znam dovoljno. Radim preko 15 godina, i opet svako malo mislim da ništa ne znam i da nisam dovoljno dobra u svom poslu. Pošto radim solo, onda ni nemam kome da se obratim za pomoć. Stvar je u tome što svaki problem na kraju rešim - i meni najviše pomaže da se prosto odvojim od kompjutera na neko vreme, rešenje se uvek nametne. Međutim, osećaj impostera u ovom poslu imam gotovo stalno. :(

Iz ove kategorije

Svi članci sa Bloga