Blog

U periodu od 24. do 31. oktobra, održan je najznačajniji online sajam poslova u Srbiji i regionu. Sajam je okupio više od 150 poslodavaca iz Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Slovenije, sa preko 1000 oglasa za slobodna radna mesta. Srbija je i ove godine zadržala svoj vodeći status, sa najvećim brojem učesnika i oglasa za posao. Na ovom događaju, čak 55 poslodavaca je predstavilo svoju ponudu sa više od 500 radnih mesta. Organizatori sajma su već godinama vodeći sajtovi za zapošljavanje iz regiona, uključujući Poslovi Infostud – Srbija, MojPosao.ba – Bosna i Hercegovina, Vrabotuvanje – Severna Makedonija, Deloglasnik – Slovenija i MojPosao – Hrvatska. Tokom osam dana trajanja sajma, zabeleženo je preko 690.000 poseta i ostvareno više od 50.000 prijava na oglašena radna mesta. Posebno dobri rezultati su ostvareni u Srbiji, gde su izlagači privukli 342.000 poseta i više od 39.000 prijava na oglase za posao. Značajan broj posetilaca je iskoristio priliku da stupi u direktni kontakt sa poslodavcima putem online chata kako bi se bolje upoznali s budućim potencijalnim radnim okruženjima. Ovogodišnji sajam je okupio brojne istaknute kompanije, uključujući Mercator S, CIIB Digital Service, Silver Bell Group, Joorney, Lidl, MaxBet, JYSK (Hrvatska), UKC (Ljubljana - Slovenija), IKEA, NELT, Strabag, NIS, Adacta, Millennium team d.o.o., Metro Cash&Carry, Apatinska pivara, Taskus SB, Coficab, Webhelp d.o.o. Beograd, Mona d.o.o. Beograd, Magna Seating d.o.o., Ingsoftware, Metropol Palace d.o.o., Transcom Beograd, Adient Automotive, Univerexport, Adria Media Group, CocaCola, Leoni, Marbo, Manpower, Frikom, ZF Serbia, Milšped, Raiffeisen banka, ONKOLOŠKI INŠTITUT LJUBLJANA (Slovenija), Лакталис МК ДООЕЛ Скопје (Makedonija), GCCL (MALTA) RMD FLEET MGMT LTD (Hrvatska), Ribola (Hrvatska), At&T, Maistra (Hrvatska), Assist Digital d.o.o., Inspira grupa, Okov international d.o.o., ElevenEs d.o.o. Subotica, Philip Morris Services d.o.o. Beograd, Delhaize Serbia d.o.o. Beograd, FraGround Fraport Ground GmbH HRVATSKA, Procredit banka (Bosna i Hercegovina), LBK Livnica Kikinda d.o.o., Milenijum Osiguranje a.d.o. Beograd, Plattner d.o.o. Bačka Palanka, Roche d.o.o., Konzum, Kreston MDM revizija d.o.o. i Valamar. Ovaj sajam je ponudio brojne mogućnosti kako poslodavcima tako i kandidatima iz regiona, pružajući značajan doprinos zapošljavanju i razvoju karijere. Hvala svima koji su učestvovali na ovogodišnjem sajmu. Vidimo se i sledeće godine na jubilarnom 15. regionalnom sajmu poslova.

Kako da postaneš Scrum master ne možeš da naučiš na fakultetu, a prosečna plata za ovo zanimanje je 2.000 evra kod nas, dok je u Sjedinjenim Američkim Država godišnja plata veća od 100.000 dolara. Trenutna recesija, otpuštanja i opšti pad zaposlenosti doveli su do straha da će potražnja za Scrum Masterima takođe opasti. Ali desilo se suprotno. Samo tokom 2022 izraz Scrum Master se pojavio 119.428 puta u oglasima za posao na različitim portalima. I očekuje se da će se taj broj povećavati u narednim godinama. Ali to nije sve. Studije pokazuju da oni koji biraju karijerni put Scrum Mastera mogu zarađivati pristojne plate do 104.492 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz ovih brojki jasno je da je potražnja za Scrum masterima samo u porastu. Možda se pitate zašto. Hajde da razgovaramo o razlozima zašto su Scrum Masteri traženi: Razvoj proizvoda je jedan od najvećih izazova IT i NE IT kompanija. Tu se pre svega misli na prilagođavanje trendovima, brzo prihvatanje povratnih informacija i menjanje proizvoda kako bi se osiguralo da ispunjavaju potrebe kupaca Baš tu nastupaju Scrum Masteri. Oni kreiraju okruženja u kojima timovi rade i istovremeno osiguravaju da se tim drži svojih ciljeva. Oni su posrednici, mentori i lideri koji primenjuju Scrum principe dosledno i neguju kulturu kontinuiranog unapređenja. Kao eksperti za agilnu implementaciju, njihov posao uključuje uklanjanje prepreka, poboljšanje vremena do tržišta i proces razvoja sa svakom iteracijom. Na sajtu HelloWorld.rs se može naći mnoštvo utisaka zajednice o poziciji Scrum Mastera. To je prilika da se dobije pristup autentičnim iskustvima i savetima koji mogu pomoći u razumevanju ove kompleksne i sve više tražene pozicije. S obzirom na to da kompanije prelaze na hibridni način rada, Scrum Masteri deluju kao posrednici između udaljenih i distribuiranih timova, osiguravajući glatki tok rada i brži tok isporuke. A to samo povećava njihovu važnost na radnom mestu. Gore navedene brojke ukazuju na snažnu potražnju za Scrum Masterima u organizacijama, što privlači kandidate širom sveta. Međutim, to nije sve. Mogućnosti za posao za one sa iskustvom u ulozi Scrum Mastera stalno se šire. Hajde da ih kratko razmotrimo: Scrum Masteri koji žele istražiti poslovnu stranu razvoja proizvoda mogu postati odlični Product Owneri. Oni su odgovorni za ishod projekta i nastoje da maksimiziraju lanac vrednosti prioritizacijom liste proizvoda. Prosečna plata Product ownera u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 106.603 dolara. A iskusni profesionalci čak mogu zarađivati više. Agilni treneri deluju kao lideri svom timu. Zato je i postati Agilni trener lukrativna prilika za njih. Vešt Agilni trener pomaže organizacijama da implementiraju Agilne principe u velikoj skali i eliminišu izazove za brzi tok rada. Oni promovišu poboljšanje kvaliteta, produktivnost i maksimizaciju lanca vrednosti kompanije prema kupcima. Agilni treneri imaju prosečnu platu od 131.797 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama. Scrum Masteri koji žele proširiti svoju ulogu mogu se odlučiti postati Agilni treneri. Glavni Scrum Master Profesionalni Scrum Masteri koji žele unaprediti svoju karijeru mogu preuzeti ulogu Glavnog Scrum Mastera. Ukoliko ste se zaintersovali za termine poput Agile i Scrum koji se pominju u ovom tekstu evo i sajta: https://edukacije.growitagile.com/ gde možete brzo preko video sadržaja da saznate više o ovome.

Da li ste se pitali šta programeri zapravo žele i kako menadžment IT kompanija vidi njihove potrebe? U periodu od juna do jula 2023. godine, sprovedeno je opsežno istraživanje koje je ispitalo mišljenja zaposlenih i kompanija različitih veličina i oblasti poslovanja. Inače, ovo je najveće istraživanje benefita i wellbeing podrške zaposlenih u Srbiji, a njegovi rezultati predstavljeni su sredinom septembra. Sada ćemo se fokusirati na poseban izveštaj, deo tog istraživanja, koji nam otkriva šta programeri tačno žele. Pročitajte tekst i saznajte! O istraživanju u nekoliko reči Istraživanje, simbolično nazvano "Šta to radi programere," po drugi put su sproveli timovi kompanija Osiguranik, Infostud, HelloWorld, Tim centar i Rezilient. Tokom juna i jula 2023. godine, prikupljeni su odgovori od ključnih donosilaca odluka iz čak 120 IT kompanija, uključujući HR menadžere, više menadžere i vlasnike, zajedno s odgovorima od 232 zaposlena iz preko 170 IT kompanija koje posluju u našoj zemlji. Ovaj izveštaj je usredsređen isključivo na IT sektor, a deo je većeg istraživanja koje je uključilo 407 kompanija iz različitih industrija i 2500 zaposlenih. Glavne teme obrađene u IT izveštaju uključuju: Beneficije Remote work Wellbeing podršku zaposlenih Trendove u ljudskim resursima Istraživanje je takođe istražilo generacijske razlike među zaposlenima, ispitujući kako se ponašaju baby boomersi, milenijalci i generacija Z u radnom okruženju, kao i koje pozicije obično zauzimaju. Zahvaljujući prošlogodišnjem istraživanju, možemo uporediti rezultate i bolje razumeti promene u odnosu na 2022. Da li IT sektor zaista nudi toliko beneficija? Da li programeri zaista uživaju u mnoštvu beneficija i koje su najtraženije od njih? Prema rezultatima, trenutno najzastupljenija beneficija koju IT kompanije pružaju svojim zaposlenima je mogućnost rada od kuće, dostupna za oko 89% programera. To je manje za 6% u odnosu na prethodnu godinu, kada je čak 95% zaposlenih u IT sektoru radilo od kuće. Druga važna beneficija je dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je omogućeno za 71% zaposlenih. Sledi fleksibilno radno vreme sa 66% zaposlenih koji imaju mogućnost fleksibilnih radnih sati, što je manje nego prošle godine, kada je 72% programera imalo tu mogućnost. U samom izveštaju istraživanja ćete pronaći čak još 11 beneficija koje imaju zaposleni u IT-u i ujedno ih uporediti sa prošlom godinom. Pored toga, zaposleni su izneli svoje mišljenje o zadovoljstvu benefitima, naglašavajući najvažniju beneficiju za njih i koliko kompanija izdvaja za njih. Rad od kuće omogućen je skoro celom IT sektoru Istraživanje je pokazalo da impresivnih 89% programera ima mogućnost rada od kuće. Od tog broja, 45% bira rad od kuće bez ikakvih ograničenja, 10% radi isključivo od kuće, dok 34% ima tu opciju u određenoj meri. Analiza odgovora zaposlenih i kompanija ukazuje da čak 58% poslova u srpskoj IT industriji podrazumeva rad na daljinu, pri čemu se u većim kompanijama češće primenjuje ovakav oblik rada. Hibridni model rada - najbolji izbor? Poređenjem efikasnosti rada od kuće i u kancelariji, prema ključnim indikatorima poput angažovanosti, ravnoteže između privatnog i poslovnog života, međusobnog povezivanja i beneficija, izdvaja se hibridni model. Interesantno je da je međusobna povezanost zaposlenih jednaka kako za one koji rade od kuće, tako i za one koji rade iz kancelarije, a prema ovim parametrima, najbolje se pokazao hibridni model. Da li je programerima potrebna wellbeing podrška? Čak 39% zaposlenih u IT kompanijama nema pristup nijednom wellbeing programu podrške. Od onih koji imaju, najveći broj njih (32%) uživa u fitness aktivnostima poput joge, teretane i drugih rekreacija. U rezultatima istraživanja pronaći ćete i druge programe koje IT kompanije obezbeđuju svojim zaposlenima, kao i njihovo mišljenje o psihološkom savetovanju i da li kompanije zaista zadovoljavaju njihove potrebe. HR trendovi i odgovor na pitanje “šta je new normal” Na samom kraju, izveštaj pruža uvid u najnovije trendove u ljudskim resursima, očekivanja za 2024. godinu i koncept "novog normalnog". Pronaći ćete informacije o tome koliki procenat zaposlenih planira da promeni posao u narednim godinama, razlozima za tu odluku i koliko njih je reklo da nikada ne bi razmotrilo takav korak. Ovi odgovori su segmentirani po generacijama, pružajući značajan uvid koji može pomoći HR menadžerima da bolje razumeju potrebe svojih zaposlenih. Pitanje koje je definitivno zainteresovalo mnoge i na koje sada imamo odgovor direktno sa terena tiče se plata u IT industriji. Čak 53 % kompanija reklo je da će biti povećanja za do 10 %, 28 % njih odgovorilo je da će biti povećanja i preko 10 %, a svega 3 % kompanija planira rast plata preko 20 %. Mišljenja zaposlenih dosta su podeljenja, dok najveći procenat njih smatra da će dobiti povišicu za do 10 %. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocen uvid u želje i potrebe programera i stavove menadžera iz IT sektora. Možete preuzeti kompletne rezultate istraživanja za IT industriju putem ovog linka na sajtu Osiguranik.com, gde ćete takođe pronaći rezultate šireg istraživanja koje obuhvata brojne druge industrije. Na ovaj način možete biti u potpunosti pripremljeni za ulazak u 2024. godinu, sa boljim razumevanjem potreba zaposlenih u IT industriji.

Iako su mnogi mediji preneli vest o zatvaranju Instituta za društvene nauke Luhan, koji je bio deo Alibaba grupe, kao iznenađujuću, ovakav razvoj događaja ipak je mogao da se nasluti iz nekih prethodnih događaja, pa i pisma akcionarima, koje je u julu 2023. godine potpisao tadašnji predsednik odbora i izvršni direktor Alibabe, Danijel Ženg. U opširnom pismu, on je, između ostalog, naveo da će 2023. godina imati sudbonosni značaj za Alibabu, jer će kompanija posle 24 godine poslovanja kao jedna kompanija, preći na novi model upravljanja poznat kao “1+6+N” u kojem glavne poslovne grupe i različite kompanije imaju nezavisno poslovanje. Broj “1” predstavlja holding kompaniju Alibaba, broj “6” predstavlja šest glavnih poslovnih grupa (Cloud Intelligence Group, Taobao Tmall Commerce Group, Local Services Group, Cainiao Smart Logistics, Cainiao Smart Logistics, Global Digital Commerce Group, Digital Media and Entertainment Group), dok “N” predstavlja poslovne kompanije(Ali Health, Fliggy, Pingtouge (semiconductors), Sun Art Retail, Intime Commercial, Hema, Quark, itd.) Korisnik na prvom mestu i veštačka inteligencija Već u septembru 2023, za novog izvršnog direktora Alibabe postavljen je Edi Vu Jongming, malo poznati programer, koji je zaposlenima poručio “da će kompanija tražiti novi način za rast, usled promenljivog internet okruženja, sa fokusom na dve stvari: korisnik na prvom mestu i veštačka inteligencija.” Jasno je da ovakvo restrukturiranje stavlja profit na prvo mesto, sa detaljnijim uvidom u potencijal i doprinos svake grupe, odnosno kompanije. Upravo to je bila glavna zamerka Institutu za društvene nauke, jer, kako kažu, “više je funkcionisao kao akademski institut, nego kao profitabilno poslovno preduzeće”. Vizija koja je trebalo da traje 300 godina Institut Luhan, sa sedištem u Hangdžou, 2018. godine osnovao je čuveni Džek Ma (inače i jedan od osnivača Alibaba grupe), kao odgovor kompanije Alibaba na pitanja koja se tiču “uticaja tehnologije na društvo”. On je tada izjavio da “očekuje da će Institut nadživeti Alibabu i da će postojati 300 godina”. Međutim, nedugo nakon ove optimistične izjave, najavio je i povlačenje sa čela Alibabe, što se konačno i desilo 2020. godine, kada je zvanično napustio bord direktora. Pošto ga neko vreme nije bilo u medijima, počele su da kruže glasine da se njegova vizija budućnosti, zapravo, nije poklopila sa vizijom koju ima kineska Vlada, međutim, on je to demantovao i kao razlog naveo svoju želju da se posveti “filantropskom radu, putem svojih fondova”. Nije baš da su mu svi poverovali, ali to je bilo njegovo zvanično objašnjenje. Što se tiče samog Instituta Luhan, treba napomenuti da je njegovo osnivanje bilo podržano od strane vodećih kineskih stručnjaka iz različitih oblasti, kao što su sociologija, ekonomija, psihologija itd. Prema informacijama iz Alibabe, akademski odbor se sastojao od petnaest članova, od kojih su čak šest bili dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju. Bio je poznat po sponzorstvu istraživanja o temama, kao što su “Privatnost i upravljanje podacima”, “Nova ekonomija i buduće finansije”. Na godišnjoj konferenciji o digitalnoj ekonomiji u junu 2023. okupili su naučnike i ekonomiste iz Amerike, Evrope i Kine. Iz svega navedenog, da se zaključiti da odluka o zatvaranju Instituta nije bila motivisana isključivo nedostatkom profita, već da je društveno-politički uticaj, ipak, bio dominantan faktor.

Godišnja konferencija Grupe mrežnih operatora Srbije – RSNOG biće održana 9. novembra 2023. godine u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Konferencija će okupiti domaće i inostrane stručnjake koji će ponuditi svoja iskustva, razmišljanja i predloge kako da internet bude brži, pouzdaniji i bezbedniji. Uvodno predavanje o upotrebi DNS sistema za podizanje nivoa bezbednosti mreža operatora održaće Andronikos Kirjaku iz kompanije Whalebone, nakon čega će biti reči o najčešćim problemima koji se javljaju u mrežama srpskih internet operatora iz perspektive SOX-a, kao najveće domaće tačke razmene internet saobraćaja. Posle diskusije o konceptu i potrebi pokretanja nacionalnog DNS resolvera, koju će voditi Registar nacionalnog internet domena Srbije – RNIDS, predstavnik organizacije RIPE NCC predstaviće novu verziju mreže Atlas sondi za merenje globalnog internet saobraćaja. Prepodnevni blok biće okončan sesijom tokom koje će posetioci moći da čuju interesantne priče o prilagođavanju mreža domaćih operatora velikim količinama saobraćaja, koje nastaju usled prenosa sportskih i drugih događaja uživo. U nastavku programa biće održan okrugli sto operatora tokom koga će predstavnici Telekoma Srbija, Yettel-a i A1 govoriti o tome kako vode računa o životnoj sredini, zaposlenima i široj zajednici. Održivo poslovanje kompanija u skladu sa ESG (Environmental, Social, Governance) principima postaje sve značajnije, a učesnici okruglog stola će obrazložiti na koji način sprovođenje ovih principa utiče na planiranje mreže, upravljanje saobraćajem, potrošnju energije, odnose sa dobavljačima i investitorima. Predstavljanje konkretnih zelenih inicijativa domaćih operatora započeće predstavnica A1 prezentacijom projekata postavljanja solarnih panela za napajanje baznih stanica, a nastaviće se izlaganjem direktora Zelendata centra, koji će govoriti o iskustvima trogodišnje primene “immersion cooling” sistema za hlađenje opreme. Program konferencije zaključiće Vadim Volovik iz kompanije Yandex govoreći o tome kako se primenjuje automatizacija u mreži ove velike cloud kompanije. Na kraju konferencije biće održan tradicionalni nagradni RSNOG kviz o poznavanju internet umrežavanja, informacione bezbednosti i cyber kulture. Ove godine sponzor kviza je Pulsec, vodeća domaća kompanija u oblasti cyber bezbednosti. Devetu RSNOG konferenciju organizuje Grupa mrežnih operatora Srbije (RSNOG – RS Network Operators' Group) pod pokroviteljstvom Registra nacionalnog internet domena Srbije i Serbian Open Exchange – SOX, a uz podršku Team Cymru, RIPE NCC, FlexOptic, Pulsec, Zelendata centra i Orion Telekoma. Registracija za prisustvo na konferenciji je otvorena. Konferencija je besplatna zahvaljujući pokroviteljima i sponzorima, ali je registracija posetilaca obavezna zbog ograničenog broja mesta. Program konferencije će moći da se prati i onlajn na sajtu rsnog.rs.

Google je odlučio da se ozbiljnije uključi u trku sa Microsoftom i ChatGPT-jem kada je u pitanju generativna AI tehnologija. Google je odlučio da integriše svoj Bard četbot u neke od svojih najpopularnijih aplikacija kako bi korisnici dobili gotovo ljudske odgovore na svoja pitanja, sumirali Gmail poruke i pretraživali Google Docs i YouTube. Bard se trenutno nalazi u velikoj borbi za prevlast sa drugim sličnim AI tehnologijama koje uključuju OpenAI-jev ChatGPT, a ovaj potez bi mogao da mu pruži preko potrebnu prednost. Google i Microsoft su se odlučili da četbotove koriste interno kako bi poboljšali produktivnost svojih zaposlenih, ali vođstvo na ovom polju svakako će dobiti kompanija koja uspe da isporuči proizvod koji će prihvatiti i drugi korisnici i kompanije. “Postoji određena vrednost u činjenici da na raspolaganju imate asistenta koji može da vam odgovori na svako pitanje i zapiše svoje odgovore na adekvatan način. Ali kada sistemi mogu da sakupe specifične informacije koje su najčešće zakopane u back end sistemima i izvedu konkretne operacije, ta vrednost prelazi na potpuno nov nivo”, izjavio je Maks Bol, analitičar kompanije Forrester Research. Nova Bard ekstenzija u stanju je da traži podatke kroz sve Google aplikacije, a korisnici mogu da pretražuju Google Docs, sumiraju Gmail poruke, pa čak i planiraju svoja putovanja i proveravaju cene karata na Google Flights aplikaciji. Primera radi, ukoliko planirate put, od Barda možete da tražite da pronađe datume koji odgovaraju svima na Gmail threadu, potraži informacije o letovima i hotelima u realnom vremenu, iskoristi Google Mape za najbolju rutu ka aerodromu, i to sve u sklopu jednog razgovora. Još jedna zanimljiva opcija jeste mogućnost deljenja Bard razgovora preko linka sa drugom osobom koja potom može da nastavi započeti razgovor sopstvenim pitanjima. Iako Bard može biti korišćen na 40 jezika, ekstenzije će na samom početku dozvoljavati samo engleski. Ovo nije prvi upliv kompanije Google u vode AI asistenata. Prošlog meseca, najavljen je Duet AI i njegova dostupnost za Workspace aplikacije za produktivnost. Duet AI funkcije koštaće 30 dolara mesečno, i trebalo bi da bude konkurencija Microsoftovom Copilot asistentu. Ipak, analitičari veruju da je pred ovom tehnologijom i dalje veliki put ka tome da postane esencijalna, i da će na tom putu morati da budu implementirane brojne stvari kao što su: Bolja interakcija sa korisnicima kako bi AI razumeo šta žele ili šta im je tačno potrebno od informacija, Povezivanje sa sistemima u pozadini radi sakupljanja specifičnih podataka Odlučivanje o tome kada je potrebno uključiti živu osobu i prebacivanje svih relevantnih podataka toj osobi, Proaktivno uočavanje promena i obaveštavanje korisnika o njima kako bi utvrdio dalji tok akcije – ako određena pošiljka kasni, AI obaveštava korisnika o tome i nudi mu mogućnost da je preusmeri ka lokaciji na kojoj će u tom trenutku biti. Uprkos znatnom napretku u domenu veštačke inteligencije, Google-ova najnovija inicijativa sa Bard četbotom predstavlja korak napred, ali ne i krajnje rešenje. Dok Bard pruža gotovo ljudske odgovore i sposobnosti pretrage u sklopu Google-ovog ekosistema, analitičari napominju da je put do široke primene i priznanja kao esencijalne tehnologije još uvek dug. Pitanja o sigurnosti podataka, etičkim izazovima i konkurenciji sa sličnim platformama poput ChatGPT-ja ostaju neodgovorena. U svakom slučaju, borba za dominaciju u polju AI asistenata je u punom jeku, a kompanije kao što su Google i Microsoft su spremne da je podignu na potpuno novi nivo.

U sklopu Regionalnog sajma poslova, održan je vebinar na temu "Kako do uspešne IT karijere“ u organizaciji našeg sajta HelloWorld.rs. Kako bismo dobili što bolje odgovore na ovu temu moderator panela, Jelena Zelenović sa sajta HelloWorld.rs ugostila je HR stručnjake iz IT ko mpanija. Na panelu su učestvovali: Aleksandra Babić iz kompanije Cake.com, Jelena Stojiljković, CREATEQ i Branka Mijatović iz kompanije CCBill. CV je lična karta kandidata Na početku vebinara imali smo priliku da čujemo odgovore na pitanje kako se dolazi do prvog posla u IT-ju. Govornice su istakle važnosti radnih biografija kao i detalja koji mogu da budu glavni adut pri slanju prijava za posao. Aleksandra Babić iz kompanije Cake.com navela je da je biografija kao lična karta kandidata: Prilagođavanjem te lične karte možete sebi olakšati proces zapošljavanja. Branka Mijatović iz kompanije CCBill nadovezala se na priču o važnosti podataka u CV-ju i dodala: Tačnost podataka u CV-ju je od suštinske važnosti. On treba da bude jasan i bez suvišnih informacija. Ne morate navoditi adresu ni datum rođenja, ali je esencijalno da vaše poslednje radno iskustvo bude istaknuto na samom vrhu CV-ja. Po rečima Jelene Stojiljković iz kompanije CREATEQ  tehnologije su ključna stavka za svakog poslodavca: Važno je jasno navesti tehnologije sa kojima ste upoznati, kao i sve projekte na kojima ste radili. Ima razlike između CV-ja i portfolija Učesnice panela su istakle ključne razlike između CV-a i portfolija. Dok CV pruža pregled ličnih podataka i profesionalne istorije kandidata, portfolio je fokusiran na konkretne projekte na kojima su kandidati radili, i često sadrži linkove koji vode direktno do tih projekata. Inicijalni dokument koji se šalje prilikom prijave za posao jeste CV, ali u njemu se može naći i link koji vodi do portfolija. Za dizajnerske pozicije, portfolio je od suštinskog značaja. Međutim, za ostale pozicije smatramo da portfolio nije neophodan i da je CV sasvim dovoljan,  objašnjava Mijatović. Aleksandra je navela i kako ona vidi ulogu Github-a u procesu zapošljavanja: Github nije obavezan u našoj kompaniji. U Cake.com, kandidati brzo dobijaju zadatke koji realno pokazuju njihovo znanje i iskustvo, tako da jednostavno možemo da procenimo nivo na kom se oni nalaze. Plata je važan, ali ne i jedini faktor pri promeni posla Kada je reč o promeni posla, plata je često u fokusu, ali panelistkinje ističu da to nije jedini faktor koji treba uzeti u obzir. Na pitanje koji su ključni kriterijumi pri promeni posla one odgovaraju: Mislim da je to individualno. Svako treba da zna šta mu je važno. Visina zarade, prilika za napredovanje, svakom je nešto drugo bitno. Ako zaposleni sve to nema na radnom mestu, onda je potrebno razmisliti o promeni posla, smatra Aleksandra. Branka je na panelu podelila i svoje iskustvo: Trudim se da imam bliže odnose sa kandidatima, posebno jer radimo dosta od kuće. Bitno je da se dosta priča sa zaposlenima i rešavaju izazovi. Nekad ne možete uticati na kolegu da ostane, ali plata kod nas uglavnom nije razlog za to i u takvim situacijama se lako dogovorimo. Ako ipak razmišljate o promeni posla, moj savet nije da se prijavite na 50 pozicija, već da izaberete nekoliko oglasa i fokusirate se na njih. Jelena naglašava da je potreba za promenom normalna i očekivana: Najčešća povratna informacija koju dobijam od kandidata je da ne postoji mogućnost za napredovanjem i da je to glavni razlog zašto žele da promene posao. Nakon što su podelile svoja iskustva, panelistkinje su odgovarale na brojna pitanja koja su posetioci postavili tokom vebinara. Za sve koji žele da detaljnije pogledaju vebinar i čuju šta su predstavnice kompanija imale da kažu na temu građenja karijere u IT-ju, snimak je dostupan na ovom linku.

Regionalni online sajam poslova ti i ove godine donosi i zanimljivu igru Lov na blago. Cilj igre je posetiti što više štandova u svih 5 kapusula i time ostvaruješ veću šansu da „uhvatiš“ nagradnu ikonicu. Kada ugledaš ikonicu, klikni na nju i upiši se za učešće u darivanju. Tvoj jedini zadatak jeste da svakodnevno posećuješ štandove poslodavaca, širom otvori oči i istražuj - baš kao što bi uradio prilikom prave potrage za blagom. U trenutku kada se na štandu izlagača (ili oko njega) pojavi nagradna ikonica, na tebi je da na što kreativniji način odgovoriš na nagradno pitanje. Pored korisnih informacija koje možete saznati od poslodavaca koji su vam interesantni, učešćem u Lovu na blago, možete osvojiti i neki od sledećih poklona:  1 od 10 Infostud poklon paketa 1 od 10 vaučera u Vulkan knjižarama, u vrednosti od 3.000 RSD glavnu nagradu vikend na Zlatiboru u hotelu Mona Vidimo se na najvećem regionalnom sajmu poslova od 24. do 31.oktobra na adresi rs.regionalnisajamposlova.com/

Nakon izuzetno uspešnog prošlogodišnjeg Regionalnog Sajma Poslova, sa zadovoljstvom te obaveštavamo da se danas, po četrnaesti put, otvara najveći online sajam poslova u regionu. Kao i prethodnih godina, sajt HelloWorld.rs će IT-jevcima celog regiona predstaviti svoju specijalnu ponudu IT oglasa u želji da pronađu idealan posao za sebe. Sajam je organizovan u saradnji vodećih sajtova za zapošljavanje iz regiona, uključujući Poslovi Infostud – Srbija, MojPosao.ba – Bosna i Hercegovina, Vrabotuvanje – Severna Makedonija, Deloglasnik – Slovenija i MojPosao – Hrvatska. Regionalni sajam poslova postao je nezaobilazna tačka za sve one koji žele da napreduju u svojim karijerama. Tokom narednih osam dana, više od 50 poslodavaca iz Srbije predstaviće preko 500 poslovnih prilika, organizovanih u pet tematskih kategorija: Usluge, Trgovina, IT, Proizvodnja i Startuj kapsula za mlade. Među istaknutim IT firmama naći će se Inspira grupa, CiiB, Ingsoftware i Adacta. Regionalni sajam poslova će trajati do 31. oktobra, pružajući kandidatima iz celog regiona priliku da vide široku ponudu poslova. Prošle godine sajam je posetilo preko 250.000 ljudi samo u Srbiji i više od pola miliona na regionalnom nivou i imalo priliko da bolje upoznaju poslodavce, raspitaju se o otvorenim pozicijama i na kraju konkurišu i pronađu pravu priliku za sebe. Ako već radiš u IT industriji ili razmišljaš o prelasku u ovu oblast, podsećamo da ne propustiš vebinar" Kako do uspešne IT karijere", gde ćemo podeliti vredne savete i strategije za postizanje uspeha u IT sektoru. Ne zaboravi ni tradicionalnu igru "Lov na blago", gde možeš da osvojiš vredne poklone, uključujući boravak u hotelu Mona na Zlatiboru, vaučere za knjižaru Vulkan i Infostudove poklon pakete. Ovo je prava prilika da pronađeš posao koji ti odgovara i da započneš svoju karijeru u pravom smeru. Vidimo se na Regionalnom Sajmu Poslova na https://regionalnisajamposlova.com/rs/ U okviru sajma sprovodi se i veliko istraživanje tržišta rada u regionu koje možeš popuniti na sledećem linku.