Blog

Blog je mesto gde možeš da čitaš o navikama IT-evaca, najavama IT dešavanja, aktuelnostima na tržištu, savetima i cakama kako da uspeš na ovom dinamičnom polju.
Mi pratimo trendove, na tebi je da se zavališ u fotelju i čitaš :)

Blog Oracle
Tag: Oracle (16 rezultata)
13.02.2024. ·
5 min

Zašto developeri moraju da budu pametniji, a ne samo brži sa generativnom AI tehnologijom

Upravljanje generativnom veštačkom inteligencijom dovešće do velikih promena u kompanijskim procedurama i samom radu developera i načinu na koji je koriste, pogotovo ako u obzir uzmemo brzinu kojom se ona širi kroz sve sfere poslovnog života. Ključna stvar neće biti samo usvajanje novih alata, već transformacija načina na koji developeri vrše interakciju sa tehnologijom, rešavaju probleme i kreiraju nove paradigme priliom kreiranja softvera. Ova sveobuhvatna kulturna i proceduralna metamorfoza je od velikog značaja kako bi se na pravi način suočili sa rizicima koji dolaze sa GenAi tehnologijom. Među ovim rizicima svakako se izdvajaju tehnička „prenadutost“, kršenje intelektualne svojine i sami AI modeli. Validnost modela može predstavljati veliku brigu korisnicima usled pristrasnosti. Svaki model baziran je na podacima, a oni su svakako pristrasni. Čak i kada je ta pristrasnost prisutna u maloj meri, kako develolperi krenu da šire količinu tih podataka, pristrasnost će se neminovno povećavati. Zato je važno biti oprezan sa količinom podataka koja se koristi u ovim modelima jer će pristrasnost definitivno završiti u njima i uticati na njihov kvalitet. Generisani sadržaj moraće da poseduje i određene bezbednosne ograde. Čak i kada je u pitanju generisanje izvornog koda, taj kod nije kompletan i bitno je da postoji način da se odredi njegov kvalitet. Struktura Napredne tehnike kodiranja – kada mašina „sedi“ zajedno sa developerom i bavi se inicijalnim podizanjem koda – su u porastu, a najveći izazov koji to stvara može biti gomilanje tehničkog duga usled lošeg upravljanja veštačkom inteligencijom. Iz tog razloga, potrebno je razviti strukturu unutar koje GenAI neće biti isključivo zadužen za štancovanje koda. Znatno bolji pristup bio bi korišćenje GenAI tehnologije za poslovni problem koji se kodom rešava – kako možemo ovaj proces bolje da optimizujemo? Koji je najbolji način da pružimo podršku korisnicima dok se pridržavamo pravila i regulativa? Cilj nove strukture kompanije bi trebalo da bude kreiranje optimalnog radnog toka, umesto korišćenja AI tehnologije za puko izbacivanje koda radi automatizacije procesa koja je u mnogim kompanijama već pogrešno postavljena. Pritisak radnog mesta Čak i ako kompanija uspe da postavi adekvatan nadzor koda na svim nivoima, pritisak radnog okruženja može dovesti do grešaka i propuštanja bitnih stvari. Bitno je da kompanije osiguraju da korisnici imaju "sigurne verzije alata", a da zatim koriste GenAI kako bi stekle poslovnu prednost. A ta prednost bi mogla da leži u korišćenju AI tehnologije za brzinu i inovacije sa protokolima koji se staraju da sve bude usklađeno sa pravilima. GenAI tehnologija bi trebalo da se koristi za generisanje radnih tokova i struktura podataka, umesto za pretvaranje svih zaposlenih u developere, što zauzvrat može samo povećati tehnički dug. Pažnju bi trebalo obratiti i na zaposlene koji moraju da budu u stanju da ove modele “hrane” boljim i relevantnijim informacijama korišćenjem ograničenih i dobro proverenih kolekcija podataka koje generativni alati mogu isključivo da koriste. Bez ovoga, jako je teško osigurati najbolje prakse i standarde u radu prilikom kreiranja novih aplikacija i servisa. Za kompanije je važno i da uvek mogu da budu u mogućnosti da ponište ono što je GenAI uradio. Potrebno je da razvojni timovi budu širi i opsežniji, sa većom dostupnošću ili kraćim ciklusima testiranja. Izgrađene aplikacije treba da budu testirane radi provere funkcija validacije, poput toga da li su korišćeni odgovarajući okviri za enkripciju, i da li su akreditacije zaštićene na odgovarajući i ispravan način. Zabrane neće funkcionisati onako kako želimo Zabranjivanje developerima da koriste GenAI neće imati veliki uspeh. Ljudi će koristiti tehnologiju za koju veruju da će im olakšati život, bez obzira na to da li je ona u skladu sa pravilima kompanije, ili ne. Sa druge strane, kompanije bi trebalo da obrate pažnju na klizav teren mediokritetnog rada kada preopterećen tim krene da koristi GenAI kako bi popunio nastale rupe u tehničkom dugu ili nadomestio manjak veštine. Uprkos tome što GenAI napreduje velikom brzinom, veliki jezički modeli su i dalje loši u pomaganju ljudi prilikom pisanja koda i njegove produkcije. Neke vrste ograničenja mogu biti neophodne u vezi sa njegovom upotrebom od strane timova programera, i organizacije će i dalje imati zahtev za softverskim inženjeringom, uključujući dobre inženjere sa čvrstim iskustvom i snažnim praksama pregleda koda. Mnogi veruju da je GenAI dobar izvor za rešavanje manjih problema brzo, ali da ne poseduje veštinu za veću kompleksnost. Sa druge strane, ljudi su dobri u tome jer imaju uvid u stvari, razum i mogućnost držanja kompletne slike u svojoj glavi. Dobar inženjer može da dekonstruiše ono šta pokušava da uradi u mnoštvo malih problema, i GenAi može biti korišćen za njihovo rešavanje, ali kada se od njega traži rešavanje velikih i kompleksnih problema, tada rezultat može biti izuzetno loš. Zaštita autorskih prava Veliki tehnološki igrači počeli su da nude poslovna rešenja sa integrisanim zaštitama oko podataka, ali je malo pažnje do sada bilo poklanjano zaštiti autorskih prava i drugim IP rizicima koji se odnose na kod. Dovoljno je da pogledamo šta se desilo kada je Oracle tužio Google usled korišćenja Java API-ja – izgubio jer je sud smatrao da je on dovoljno modifikovan da bi se smatrao drugačijim, i iz tog razloga, organizacije bi trebalo da obrate pažnju na slične situacije i presedane kako bi bile spremne za potencijalne probleme u budućnosti. Sigurno nas očekuju presedani u vezi sa tim šta je i koliko neko modifikovao ili promenio i da li je to dovoljno da se kaže da to nije isto kao nešto drugo. Sa rasprostranjenom upotrebom GenAI, podaci vrlo lako mogu da se sliju sa Googlea ili Stack Overflowa, i u svemu tome, algoritam može replikovati nečiji IP. Uprkos brojnim problemima sa kojima se kompanije i developeri suočavaju kada su nove tehnologije u pitanju, sasvim je sigurno da in oni neće odvratiti ukoliko su benefiti značajnije veći.

29.05.2023. ·
2 min

Šta su “spatial” baze podataka i koja je njihova primena?

“Spatial” baze podataka su zasebni sistemi ili dodaci na postojeće baze podataka (poput PostgreSQL uz PostGIS, Oracle Spatial, Microsoft SQL Server sa dodatkom Spatial-a itd) koji su dizajnirani za rad sa geografskim podacima. Sa ovim podacima se srećemo svaki put kada nailazimo na veliki broj adresa, GPS koordinata, topografskih podataka, a same baze se vezuju za GIS (“Geografski informacioni sistem”) - tehnologijom za prikupljanje, analizu, interpretaciju i prezentovanje geografskih podataka. Šta je to toliko interesantno i specifično kod ove vrste baza podataka? Za razliku od klasičnih baza podataka, ove baze najčešće podatke čuvaju u formatu tačaka (Point), linija (LineString), poligona (Polygon) ili nekom “kolekcijom” ovih osnovnih tipova. Na primer, ako imate bazu podataka koja sadrži informacije o kućama u gradu, spatial baza podataka će omogućiti da se podaci o svakoj kući prikažu na karti, a zatim se mogu pretraživati prema lokaciji, ceni ili drugim karakteristikama. Kako funkcionišu ove baze? Spatial baze podataka omogućavaju pretragu i analizu geografskih podataka na različite načine, kao što su traženje objekata unutar određenog prostora, izračunavanje udaljenosti između objekata ili izračunavanje površine određene oblasti. To se postiže korišćenjem specijalizovanih SQL funkcija i operatora koji mogu da računaju udaljenost i preseke između geografskih oblasti, pronalaze sve objekte unutar zadatog objekta itd. Ove baze podataka dodaju i poseban vid indeksiranja geografskim podacima - spatial (prostorne) indekse. Spatial indeksi su bitni jer omogućavaju brzu pretragu baze podataka. Bez njih, pretraga velike količine geografskih podataka može da bude veoma spora i neefikasna. Prostorni indeksi su specijalizovane strukture podataka koje omogućavaju efikasan pristup prostornim podacima, smanjujući vreme potrebno za pretragu baze podataka. Postoje različite vrste prostornih indeksa, a neki od najčešće korišćenih u spatial bazama podataka su R-Tree, Quad-Tree i Grid-Index. Ovi indeksi organizuju objekte u bazi podataka tako da se mogu brzo pronaći objekti koji se nalaze unutar određenog prostornog opsega, čime se postiže brza i efikasna pretraga.

29.11.2022. ·
4 min

Najveća otpuštanja u IT industriji u oktobru i novembru 2022.

Kako se globalne poslovne turbulencije povećavaju, tehnološke kompanije pokušavaju da pregrme oluju smanjujući broj zaposlenih.  Tehnološke kompanije našle su se u velikim finansijskim problemima ove godine, što je za rezultat imalo smanjenje broja zaposlenih. 

21.04.2022. ·
11 min

Šta sve možeš da uradiš pre nego što se „spakuješ“ i promeniš posao

 U organizaciji najposećenijeg sajta za zapošljavanje IT kandidata, 19.aprila održan je vebinar pod nazivom “Kap koja prelije čašu - Kada je vreme da se menja posao” na kojem smo razgovarali o uzrocima nezadovoljstva zaposlenih. 

24.03.2022. ·
4 min

Marija Milojković: Zašto je programiranje strast kojoj se uvek vrati

Dokaz da neki programeri ostanu programeri i duže od deceniju jeste Marija Milojković, treća sagovornica sa kojom sam imala priliku da popričam u okviru osmomartovskog predstavljanja uspešnih žena u IT-ju. Marija je prošla kroz različite domene, radila u nekolicini većih i manjih kompanija, oprobala se u project management-u, ali je programiranje, ipak, njena strast kojoj se uvek vrati. Hvala za odvojeno vreme, Marija!

26.07.2021. ·
6 min

Microsoft .Net vs. Java (Spring)

Developeri gotovo uvek imaju jedno pitanje na umu kada dizajniraju aplikacije – koja platforma je bolja i isplativija?

15.04.2021. ·
7 min

Agilno, samo agilno! Da li vam je agilno najbolje!?

Kao menadžer projekata u Sagi, često se zapitam kako se različite metodologije izvođenja projekta odražavaju na kvalitet finalnog rezultata. U jednom trenutku, najčešće u procesu ugovaranja projekta, demonstracije rešenja ili prilikom sastanaka sa potencijalnim klijentom, postavlja se pitanje – kojom metodologijom da izvedemo projekat?

HelloWorld
0
29.01.2019. ·
5 min

Zanimanje budućnosti i agilne kompetencije

Profesije se ubrzano menjaju. Mnoge će nestati potpuno za 30 godina, a već sada nisu ni tražene, ni dobro plaćene. Suprotno tome, veštine upravljanja timovima, veštine komunikacije i organizacije postale su i ostaće, prema svim svetskim istraživanjima tržišta rada, još najmanje 30 godina u vrhu najtraženijih i najplaćenijih profesija, pogotovo one koje u svojoj srži imaju razumevanje stalnih promena. One su agilne, najčešće SCRUM – zapamtite ove termine.

16.10.2018. ·
2 min

Devogame je počeo!

Studenti širom Evrope takmičiće se treću godinu za redom, ali ko će ove godine biti Devogame pobednik?

HelloWorld
0
Da ti ništa ne promakne

Ako želiš da ti stvarno ništa ne promakne, prijavi se jer šaljemo newsletter svake dve nedelje.